9 января 2006 г.

О БОЖИЋУ 2005. ГОДИНЕ - ПАВЛЕ, ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

О БОЖИЋУ 2005. ГОДИНЕ

П А В Л Е


ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

... Данас се роди Спас, који је Христос Господ (Лук. 2, 11). –Бог се јави у телу (Тим. 3, 16). – Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову (Јов. 1, 14). – ...Да у потпуности објавим реч Божју, тајну сакривену од векова и покољења, која се сада јави светима његовим..., која је Христос у вама, нада славе (Кол. 1, 25 – 27).

Данашњи свети и велики Празник, Празник Рођења Господа нашега Исуса Христа, јесте, браћо и сестре, драга наша децо духовна, дан у који света Црква благовести радост велику свему народу Божјем (Лук. 2, 10-11). На данашњи дан, пре више од двадесет векова, у граду Давидову званом Витлејем, збио се чудесан Догађај, јединствен у историји рода људскога: родио се Спаситељ света и човека, сушти Мир Божји међу нама, Мир наш богопослани и богодаровани (ср. Еф. 2, 14). Као Богомладенац – Дете, новорођенче, а уједно, о чуда над чудесима, предвечни Бог – Он лежаше у убогој пећини, у јаслама, а не на удобном лежају неке палате или дворца. Ваистину, нема већега смирења и снисхођења од онога што показа Свесилни Господ при Христовом Рођењу и, касније, при Његовом Распећу! Суштина божићњега славља састоји се у благовести да се Бог из љубави родио као Човек у личности Господа Исуса Христа, да би све људе и сву творевину Своју препородио, благодатно обожио и овековечио у Цркви Својој, која нам већ овде и сада открива будуће Царство Божје као вечну заједницу љубави и љубављу остварено прожимање Бога и људи, као и људи међусобно. Стварност нашега поновног рођења или рођења одозго, рођења Духом Светим, у Тајни светога крштења и у укупном благодатно-подвижничком животу у Цркви, са врхунцем и пуноћом у светој Литургији, не би нам била дарована да се предвечни Син и Логос Божји, Један од Свете Тројице, није, у оквирима историјске реалности, родио од Духа Светога и Марије Дјеве. Временско рађање Вечнога и Надвременога Господа омогућује нама створенима, земнороднима, по бићу пролазнима, да будемо уздигнути у раван вечности, изнад времена и пролазности. У личности Господа Исуса Христа Син Божји је на Божић постао Син Човечји како бисмо ми, синови људски и кћери људске, у Цркви Његовој могли постати деца Божја, браћа и сестре међу собом. Управо у томе се и састоји божићни позив Божји нама људима. Нашим благодарним и саборним одазивом на дар љубави Његове, на дар живота и спасења у Њему, остварује се и наше призвање и назначење, наш нови, хришћански начин постојања. У Њему је од искони био, јесте и биће истински живот, једини живот достојан да се зове светлост људима (ср. Јов. 1, 4). Христос као Живот и јесте „Светлост истинита која обасјава свакога човека” (Јов. 1, 9), Светлост велика која је Рођењем Његовим засјала онима који седе у области и сени смрти (Мат. 4, 16), Светлост спасења која просвећује незнабошце (Лук. 2, 30-32). Запажамо, дакле, да свети јеванђелисти Догађај Рођења Христовог и Његовог јављања свету по правилу описују као чудесни светлосни феномен. То уочавамо и у делима светих Отаца и Учитеља Цркве, као и у дивним божићним богослужбеним песмама. Навешћемо само два–три примера. У беседи на Божић свети Јован Дамаскин каже: „Данас се рађа Син Божји Јединородни, Сјај славе Његове.” У божићњем тропару Црква кличе: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања...” Слично у једној стихири црквени песник пева: „Засјао си из Дјеве, Христе, духовно Сунце правде... ”, а у другој још изразитије: „Светлост нас озари, Христе Боже, Доласком Твојим. Као Светлост од Светлости, као верни Одсјај Очев, сву си твар просветлио... Ти Који си заблистао из Дјеве, Боже, помилуј нас.” Ова богонадахнута поезија у знаку Светлости није нимало случајна. Она нам открива дивну тајну Божића: у Исусу Христу Господ нас спасава (име Исус то и значи!), дарујући нам, као Исток с висине и Сунце правде, светлост богопознања и вечни богочовечни живот. О томе нам Он Сâм говори: „Ово је живот вечни да познају тебе, јединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа” (Јов. 17, 3). Једном речју, у божићњем Догађају открива се свету она вечна слава која иначе припада само на висини Богу и јавља се на земљи мир, а међу људима добра воља, како су и певали анђели Божји у ноћи Христовог Рођења и како и ми појемо сваке године на Божић. Новорођени Христос је био Детенце мало, а притом и предвечни Бог, казује нам божићна литургијска песма. Да није Богочовек, не би био ни Спаситељ и Обновитељ свих и свега. Ово нарочито наглашавамо да бисмо вам скренули пажњу на све насртљивију делатност старих и нових секти, окултистичких група и парарелигијских покрета, чији самозвани проповедници и мисионари, некад отворено, а некад увијено, поричу ову основну божићну благовест Цркве. Као православни хришћани, ми поштујемо свачију савест и слободу, показујемо добру вољу и осећамо љубав и према онима који оспоравају нашу свету веру, једампут предату светима (ср. Јуд. 3), али смо истовремено духовно будни и као зеницу ока чувамо светињу и славу Божју, чувамо спасоносну пуноћу вере коју су проповедали апостоли, свети Оци, мученици, исповедници, сабори Цркве, а којом су вековима живели – и за њу, кад устреба, умирали – и наши часни преци. Али наша верност Јеванђељу Христовом не значи да ми затварамо очи пред свим оним што је истински људско, аутентично или вредносно и у оном делу човечанства који се налази ван канонских граница Цркве, па и ван домашаја њене мисионарске проповеди. Јер, не постоји ништа свето, добро, лепо и истинито, – ма где да га сусретнемо, макар и делимично, – а да оно у некој мери не одражава богочовечански лик Јединога Светога, Доброг и Човекољубивог, Дивног у светима Својим, Сведока Верног и Истинитог, Исуса Христа, Господа нашега. Ко год живи по савести, чини добро, сведочи истину, брани правду и шири љубав, од Христа је примио ове дарове и Њему их враћа, уверава нас свети Владика Николај. У светлости овога сазнања, сагледајмо и ми, драга наша децо духовна, изазове и искушења нашега времена и свих нас у њему! Стојмо притом у вери, дишимо плућима наде и надахњујмо се љубављу, у име Оца и Сина и Светога Духа, Бога Јединога! Има ли за нас већега изазова и тежега кушања наше вере и савести од болног питања Косова и Метохије? Заиста нема! Али наш Свети Архијерејски Сабор гласно и часно је недавно формулисао став Цркве о њему. Овде ћемо само подсетити на то да нико нема право да државно-правни статус наше јужне покрајине мења једнострано, без сагласности свих народа који у Србији живе, па, дакле, и српског народа. Шта тек рећи о могућности некаквог „преговарачког процеса” уз претњу силом? Живот, мир, слобода, једнаки услови и иста права свима, очување српских православних светиња, несметан повратак прогнаницима и избеглицама, апсолутно поштовање европских вредности и међународног поретка, а пре свега Повеље Уједињених нација (коју, колико знамо, још нико није прогласио неважећом)... – све су то само неки од елемената и „стандарда” на путу истинског разрешења, у којем су сви на добитку, а нико на губитку. Још нешто, важно и битно: коначни статус не постоји овде на земљи, ни за кога и ни за шта, а нечије упоређивање наводног рађања нове државности на Косову и Метохији са Рођењем Христовим није фраза у служби албанског националног фетишизма него право правцато богохулство. Све вас позивамо, браћо и сестре, да својом топлом молитвом Богу и апеловањем на савест чланова организацијâ које се баве људским правима допринесете да што пре буде ослобођен на правди Бога утамничени Блажењејши Архиепископ охридски г. Јован, да свештенство и верни народ Охридске Архиепископије, аутономне помесне Цркве под окриљем наше Патријаршије, што пре извојује слободу вере и савести, да престане последњи верски прогон у Европи са епицентром у Скопљу и да божићна светлост спасења и познања истине просветли ум и душу носиоцима пагубног црквеног раскола у Републици Македонији, како би се јединству православних верника радовали и небо и земља. Српски народ у Републици Српској и читавој Босни и Херцеговини, такође изложен горким искушењима, позивамо на истрајност у вери и на путу добра и човечности, а све тамошње народе и заједнице на помирење, узајамно праштање и заједничке напоре за будућност. Државне власти Хрватске позивамо да, у име своје европске перспективе, обезбеде повратак изгнаним и избеглим Србима, а повратницима миран живот и безбедност. Такође их позивамо да пруже закониту заштиту свештенству, верницима и храмовима Српске Православне Цркве, који су поново изложени претњама и нападима, нарочито у Далмацији. Поновићемо и на данашњи Празник позив православним хришћанима и свим људима добре воље у Црној Гори на братску слогу и на заједништво како међу собом тако и са свима, уз поновно подсећање на то да се спасење не налази ни у националној или државној посебности ни у партијским идеологијама него у духу саборног јединства и аутентичне глобалне цивилизације љубави, чији је извор управо Црква Христова. Позив на слогу и јединство односи се, наравно, и на сав наш верни народ, где год да живи. Посебно се обраћамо нашој духовној деци која живе у разним земљама широм света, са молбом да чувају своју веру и свој идентитет и да свугде и свагда буду од помоћи својој Цркви и своме народу, особито у данашњем тешком времену. Једно од почасних имена Новорођенога Господа Христа било је и име Емануил. Оно значи с нама Бог (Мат. 1, 23). Ваистину, браћо и сестре, на Божић свим бићем знамо и осећамо да је с нама Бог! С нама је на Божић, с нама је увек и заувек! Будимо и ми са Њим, увек и заувек! Свима нам је потребно искрено покајање, очишћење, обраћење Богу отаца, духовна обнова, морални препород... Ако све то изостане, нећемо, нажалост, имати будућности, ни у временима која следе ни у вечности Царства Божјег. Само живот у Христу и у благодати Духа Светога представља алтернативу неморалу, изопачености, дроги, корупцији, криминалу, белој куги или греху чедоморства, свему што је грех и што доноси смрт, духовну и физичку. Но упркос свему што на нас наилази од људи, још чешће од нас самих, а због свега што нам на Божић долази од Бога, радујмо се и ликујмо! Уз молитвену жељу да нам Господ свима подари нову годину бољом и срећнијом но што беше протекла, призивамо на све вас благослов Његов и љубав Његову, честитајући вам Празник радосним божићним поздравом: МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ !
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ ! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2005. године. Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски
АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички
ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Еипскоп канадски ГЕОРГИЈЕ
Еипскоп банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
. Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ аустралијско-новозеландски
. Митрополије новограчаничке и администратор
. Епархије аустралијско-новозеландске МИЛУТИН
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ хумски МАКСИМ ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Викарни Епископ дремвицки,
. местобљуститељ Епархије битољске МАРКО